Ukleta kuća

Na kraju moga sela ima jedna kuća. Kuća izgleda skroz jadno ,zapravo to je vise ruševina. U njoj su živjeli ljudi prije jedno 20 godina. I od onda nitko nije ulazio. Normalno kao i sva djeca ,i ja sam se plašio duhova i toga sta su nam roditelji spominjali kad je nešto zabranjeno. Tako su i moji roditelji bili u strahu da ne odem tamo i da se nešto ne sruši po meni. Tako su i moji roditelji bili u strahu za mene. Napričali su mi priče o raznim duhovima koji tamo žive. Naravno tada sam u to i vjerovao ,no kroz godine sam saznao istinu. Prošle su godine i odrastao sam. Saznao sam istinu o svemu. Jedan dan ,tamo u blizini igrao sam sa prijateljima nogomet. Imali smo dogovor tko nabije loptu ide po nju. I tako sam ja sasvim slučajno nabio loptu među te ruševine i morao po nju. Iako sam odrastao ,malo me hvatao strah da se nešto ne sruši. Popeo sam se preko zida i spustio među ruševine po loptu. Brzo sam uzeo loptu i bacio preko. Malo sam naravno razgledao i otišao. Od tada više nikada nisam ušao niti gledao tamo. Nije da sam se bojao ,nego mi jednostavno više nije bilo zanimljivo. I tako sam bio puno sretniji i bez briga.

Matura

U četvrtom razredu škole jedino na šta se misli to je matura. Čitavu godinu prolazimo razne prepreke kako bi uspješno završili razred to došli do mature. Tako je i meni bilo. Kada smo došli u četvrti razred vrijeme je prolazilo veoma brzo. Prvo polugodište je prošlo tako brzo, da se nismo uspjeli ni okrenuti. U drugom polugodištu smo maksimalno se posvetili zabavi i ostvarenju našeg cilja. Mjeseci su prolazili tako brzo da nismo ni primjećivali više to i uskoro je došao taj maj. Zadnji dani školi prolijetali su kao auta na cesti, jedva da je iko dolazio na časove, prava kućna atmosfera.. Rastanak je svima pao teško. Toliko smo svi čekali i govorili da nam je završiti samo, a kada je došao kraj školi, svi smo imali jednu želju, a to je da se opet vratimo u klupe. Nakon rastanka uveliko su počele pripreme za maturu. Bile su to slatke muke ko će šta obući, šta će kupiti i slično. Ali sve se to riješilo i došla je ta subota, naša matura. Ujutro kada sam ustao bio sam nervozan, žurio sam na sve strane. Misli su bile okrenute samo ka toj posebnoj i nezaboravnoj večeri. U sedam sati poslije podne bilo je vrijeme za polazak, onako sređen u odijelu sjeo sam u vozilo i krenuo ka hotelu Radon Plaza. Kada sam došao gore, vidio sam sve te ljude s kojima sam proveo četiri i više godina života, sve te prijatelje. Nisam mogao vjerovati da je našem konačnom rastanku došao kraj. Svi su govorili nije ovo kraj, biti će kao i prije. Međutim, to je taj kraj. Veče kada će svak krenuti svojim putem i izabrati svoju budućnost. Nakon kratkog zadržavnja ispred hotela, ušli smo unutra i počela je zabava. Plesalo se i pjevalo do ponoći, do kada je i dogovor bio. Nakon dvanaest sati, onako kolektivno uputili smo se u jedan obližnji luksuzni restoran gdje smo nastavili slaviti kraj školovanja. Vrijeme je prolazilo brzo, svak je pio što je stigao. Pjevale su se razne pjesme i one tužne a i vesele.Ujutro rano došao je kraj toj nezaboravnoj zabavi. Vrijeme je bilo da svak krene svojoj kući i odmori se od svega toga. Onako tužan a i sretan u isto vrijeme, napustio sam taj lokal te teškim mukama došao kući i zaspao.

Selo

Bilo je to jednog lijepog, sunčanog jutra i spremao sam se ići na selo... Na selu je bila vikendica sa vinogradom, oko kojeg je trebalo dosta raditi, orezati lozu i u voćnjaku orezati grane. Spremao sam se sat vremena, dok sam se obukao dok sam spremio alate i tako. Sve je to bilo lijepo.. Kada sam stigao u vinograd sve je bilo tiho, samo su se ćule ptičice. Počeo sam raditi, uzeo sam škare i orezao trsje odnosno lozu. Tako sam već bio umorniji i sjeo sam u hlad na panj i uzeo salame da doručkujem. Malo sam doručkovao i odmorio sam se i krenuo sam u kuću na tavan po ručnu kosu da okosim travu. Kosio sam i tako jednom naiđe susjed malo pijan. Mi smo pričali o ovome o onome, o traktorima, o plugovima.. On je otišao, a ja sam nastavio dalje kositi. Već je bila noć i ja sam se malo posjekao po nozi jer nisam ništa vidjeo, a na vikend sam došao na selo. Na selu smo isto tako imali životinje posebno zečeve zato smo kosili travu. U jednom danu smo trebali sve pripremiti, a onda se odmarati nedeljom. Noć je prošla, mi smo išli ujutro odma raditi. Prvo smo nahranili stoku, a onda smo išli posaditi maldu voćku koju smo kupili. Sve smo to mi obavili, dan je prošao i mi smo morali ići nazad ka svojoj kući...

Moj doživljaj

Sve je počelo jednog letnjeg popodneva.Tada sam se dosadjivao sa drugovima i razmišljali smo o tome šta bi mogli da radimo preko vikenda.tada je jedan moj drug došao na ideju,kako bi mogli da odemo negde da kampujemo u šumi.Nama svima se svidela da ideja,i dogovorili smo se da idemo u petak uveče i da ostanemo do nedelje.Tako je i bilo kad je svanuo petak,spakovali smo se,uzeli auto i krenuli.Pošto je put bio dug,svratili smo u jednom kaficu i popili kafu.Tu smo upoznali par cura,koje takodje idu da kampuju na istom mestu gde i mi.Dogovorili smo se i obećcali im da ćemo se videti tamo.Na tom jezeru smo došli pre samog mraka.Raspakovali smo se otvorili pivo i seli smo pored jezera da zapalimo po koju cigaru.U tom trenutku sam video i dve cure koje smo upoznali na putu do jezera.One su pitale da li mogu da nam se pridruze i mi smo im odgovorili da mogu.Tu smo malo popricali i pozdravili se sa njima i legli da spavamo.Kad je svanulo jutro,ja sam zapalio rostilj i resili smo da ispečemo ćevape.Rucali smo svi zajedno, i polako sam primetio da pocinje da pada mrak.Posto nam je bilo jako dosadno,predlozio sam da upalim auto i da se odvezemo do neke diskoteke,na pice.Moj drug i te dve cure su pristali i krenuli smo.Tamo smo popili par pica, i bilo nam je lepo.Primetio sam kako se dopadam jednoj devojci, i upitao sam je da li bi zelela da bude samnom,ona me je stidljivo pogledala,i ja sam znao da je to znak potvrdjivanja.Kasnije smo otisli i uzeli nase stvari,spakovali se i krenuli kuci.Bio sam jako srecan,sto sam upoznao tu curu,koja je bila jako lepa.Ovo je bio dozivljaj koji cu ja dugo dugo pamtiti.

Malo slavlje

Prije nekih dva tjedna ,prijatelj mi je imao rođendan. Otišli smo u jedno mjesto gdje nema previše ljudi da možemo dugo tulomariti. Bio je petak pa se nismo morali za ništa brinut. Naravno nismo bili samo dečki već je došlo i nekoliko djevojaka ,poprilično zgodnih. Posto smo rano došlo ,prvo smo se najeli i mi dečki igrali Playstation3 ,dok su djevojke razgovarale i smijale se. Tako je bilo jedno vrijeme ,sve dok nije počela padati noć. Tada je počelo ludilo. Izašli smo iz kuće ,sjeli svi na terasu ,normalno slavljenik je donio sav moguć aukohol. Popilo se ,zabavljali smo se ,malo pomalo spustila se noć. Slavljenik je iz ničeg odjednom rekao idemo igrat skrivača. I mi tako krenuli sa igrom ,jedan je odbrojavao dok smo se mi sakrili po šumi iznad kuće. I tako smo odigrali nekoliko rundi. Poslije 5-6 runde ,sjeli smo i odmorili se. Normalno svi u smijehu smijali smo se poput budala. Ohhh.. Bilo je nezaboravno. I onda odjednom ,jedna djevojka vikne i počne plakati ,zagrli me ,i svi pitaju sta je bilo. I ona nam to ispriča sa suzama u očima i strahom. Osjetio sam koliko se tresla. Djevojka je umislila da postoje duhovi i da su je povukli. Sijedjela je na stolcu koji se počeo micat i onda odjednom viknula. Bilo je strasno. Zatim otišli smo u kuću i malo se odmorili ,popričali i razćistili stvari. Nakon jednog sata ,bilo je koliko toliko ponovo stara dobra atmosfera. Došla je torta ,uhhh jest bila dobra. No imala je mnogo šlaga i mi krenuli sa mazanjem šlaga po faci. Oh gdje se taj šlag sve zavuče nećete vjerovati. Cijelu dnevnu sobu smo namazali šlagom ,dok ga nije nestalo. Malo smo još nakon toga pričali ,pili ,smijali se ,a onda krenuli na spavanje. Al je bilo smijeha u krevetima. Na jednom bračnom krevetu spavali smo trojica ,dobro da smo bili u vrećama za spavanje i da smo su nas djevojke razdvajale. Uhh.. ovog ću se sjećati dovijeka

Kako sam upoznao svoju curu

Jos kao decak,sam bio problematican, i voleo sam da se dokazujem na jedan nacin.Leti sam znao po ceo dan da budem na bazenu i da skacem u vodu na stomak,samo kako bi na taj nacin pokazao drugima,da ne mogu da mi zadaju udarac koji ja nebi mogao da izdrzim.Jednog dana sam odlucio da sa drugovima odem na jezero.Kada smo stigli tamo,na plazi je bilo dosta ljudi i lepih devojaka.Odmah sam poceo da razmisljam o tome,na koji nacin cu da se dokazem pred njima.Skinuo sam majcu, i pokazao svoju tetovazu koju sam imao na grudima, kao i zlatan lanac koji sam nosio oko vrata.Odmah sam primetio kako su devojke pocele da me gledaju i to mi se dopalo.Skocio sam u vodu i plivao.Odjednom me je jedna devojka pitala da li moze da mi se pridruzi i da zajedno plivamo.Ja sam jojo dgovorio da moze, i zajedno smo krenuli da plivamo.Poceli smo da pricamo o skoli i tako nekim manje vaznim stvarima za mene.Pao je mrak, i bilo je kasno,a posto ona i njena drugarica nisu imale prevoz do kuce,ja i moj drug smo odlucili da ih povezemo.Imali smo predobar BMW 320i i primetio sam da im se svidja sto su sa nama.Drug je vozio 200 na sat,tako da smo jako brzo bili kuci.Tu sam je pitao za broj i ona mi je dala i dogovorili smo se da svi zajedno izadjemo sutra vece, u neki ekspluzivni restoran.Tako je i bilo,jedva sam cekao sutradan da padne mrak, i da izadjemo.Uzeo sam 200 eura, i izveo je na veceru u najbolji italijanski restoran u gradu.Narucili smo pizzu i flasu najskupljeg vina.Pricali smo uz veceru i na kraju se i poljubili.Bilo mi je drago sto smo uspeli da se smuvamo, i rekao sam sebi samo neka mi jos neko prica da dokazivanje nije dobro,udaricu ga odmah.Na kraju sam je odbacio kuci svojim autom, i video da je srecna i zadovoljna.Dok sam vozio razmisljao sam samo o njoj, i trenutku kada cu opet da imam priliku da je vidim.

Vojska

Kao dječak uvijek sam želio postati vojnik ili policajac. Često sam gledao filmove o tome, maštao, uživao kada god sam imao priliku. Kako sam odrastao ta želja je i dalje bila tu i postajala je sve veća. U četvrtom razredu srednje škole sam mnogo razmišljao o tome, da li krenuti za onim što želim ili ipak upisati neki fakultet redovno koji nije za mene. Odlučio sam upisati fakultet kriminalističkih nauka i predati zahtjev za oružane snage naše države. Nakon odbrane maturskog i položenog prijemnog ispita za fakultet počeo sam trenirati maksmilano. Svaki dan sam trenirao dva puta. Jedan od tih treninga bio je karate naravno, sport koji sam počeo trenirati od ranog djetinjstva. Bio sam maksimalno fizički spreman. Pismene testove sam redovno učio i jedva čekao testiranja. Nakon nešto više od dva mjeseca počela su testiranja. Tih dana me je hvatala velika panika. Razmišljao sam kud dalje ako ne prođem, šta raditi.. Ali ipak nisam odustajao išao sam za onim što volim. Kada smo svi završili testove morali smo sačekati mjesec dana na konačni spisak primljenih vojnika. Tih mjesec dana mi je najteži period bio. Svaki dan nervoza, glupe misli, glupa pitanja su se vrtila. Jedno jutro probudi me majka, ustanem i kaže mi ona sine došla je pošta za tebe. Poletim da otvorim kad u njoj piše da sam primljen i da tro mjesečna obuka počinje za jedan mjesec. Bio sam presretan, nisam mogao vjerovati da mi se moj san ostvario. Odmah sam pozvao prijatelje da proslavimo taj najbolji trenutak u mom životu. Nakon proslave misli su mi bile okrenute samo ka mojoj budućnosti, to jest vojsci. Naporno sam trenirao i radio na sebi, kako bi bio spreman i mogao dati svoj maksimum za svoju domovinu.

Sajam

Moj prvi sajam je bio u kraju u gradu. Kada sam dosao na sajam bilo je tu svea i životinja i auta.. Ma od robe do voća. Sve i svašta. Sve dobro je bilo, niske cjene dobri ljudi. Bilo je jetino. Jedino sto mi se nije svidjelo kod sajma tog, sajma a to je je što je bilo velki sajam nije se moglo sve preću jednom danu pa se moralo u dva dana to prelaziti taj sajam. Jednom na sajmu mi se dopao jedan auto, a to je bila Dacia. Ta Dacia je bilo 1200€ polovna i dobra je. Jedino što nije bilo na toj Dacii dobro, a to je limarija. I tako sam ja taj autić kupio za male pare i uredo za za 500 €. I to je bila lijep auto zvečka, auto ko podd čekićem... I vozio sam se s njim, vozio curu sve 5. I tako ja taj auto jednom kredam prodavat jer mi se nije svidio odnosno loše je palio grijaći ošli i otišlo vrijeme . I tako sam skužio da taj plac je dobar da se može naći sve na tom jeftino a dobro... I tako ja stalno idem na taj plac. To je moj plac.

Prvi maj

Prije nekoliko dana, ja i moji haveri smo planirali da slavimo 1 Maj u vikendici. No nismo se mogli odma odlučiti gjde ćemo slaviti jer nam je izbor veliki i teško nam je bilo. Na kraju smo se odlućili za vikendicu, nije ni daleko od kuća nam, a isto tako nije ni civilizirano, jer je samo moja vikendica tu bila i još jedna napuštena kuća. I tako dođe prvi Maj, a mi sve sakupimo, upalimo džip i krenemo ka vikendici. Nakon pola sata stigli smo do vikendice i počeli praviti roštilj, tražiti drva i sve što je neophodno nam bilo. Nakon par sati sve smo mi to fino napravili i počeli slaviti. Svi smo znali da ćemo se napiti previše ali smo ignorisali to. Kada je nastala večer mi smo polahko se povlaćili u vikendicu, ali ne samovoljno. Primijetili smo da nismo sami, bio je još netko s nama, ali ga nismo mogli vidjeti, no to nam je sve bilo smiješno, jer smo se napili. Kroz pola sata je počelo nešto da lupa u vrata pa i u prozore, a mi nismo smjeli izaći napolje da vidimo ko je. Poslije toga nije više bilo par sati, te smo mi nastavili slaviti. Kasnije smo u jutranje vrijeme otišli spavati i kada su gotov svi zaspali sem mene, otišao sam na balkon da uzmem malo zraka, kad ono opet kuca i ja sav ustrašen govoreći u sebi „ Ako sad ne izvedem nešto, neću nikad! „. Otključao i izletio sam kroz vrata da vidim tko je i šta je to što nas smara cijelo vrijeme. I kada sam vidio tko je, samo sam se nasmijao. To je bio naš drug koji je sa svojim drugovima slavio u napuštenoj kući i svi zvukovi, sva lupanja su oni uradili. Kasnije smo objasnili i ostalima šta je, a oni su se isto tako zasmijali i rekli da će vratiti im za novu godinu.

Alkohol i škola

Kao i obično svaki učenik se opusti nekako najviše kad je maturant, pa tako i ja. Bio je mart mjesec, do kraja škole je ostalo bilo tačno dva mjeseca. U školi je sve bilo zajebancija, dolazili smo što smo morali, glupirali se, smijali, zezali, jednostavno uživali u svemu tome. Kako nam je to sve postajalo dosadno, tražili smo neku novu ludost koju do tada nismo izveli. Jedan drugar nam reče da se napijemo u školi, onako svi iznenađeno ga pogledašmo i složišmo se s njim. Petak je bio, došli svi prije nastave te otišli kupiti alkohol. U marketu smo uzeli dosta alkohola i soka kako bi pomješali sve to. Nakon što smo obezbjedili alkohol preostalo nam je samo da ga unesemo u školu i odemo do sale za sport. Inače petkom nema niko sporta, pa smo zato odlučili otići tamo. Nakon par muka s prenošenjem alkohola, uspjeli smo doći u salu i onda smo započeli. Sjeli smo u jedan čošak i počeli lagano ispijati flaše, ne znajući da ima neko nadonknadu iz sporta. Tako kroz priču i zajebanciju smo uživali sve do jednog trenutnka. Iznenada vrata sale se otvoriše i na njima se pojavi naš profesor sporta. Krenusmo skloniti sve, ali snage nismo imali ni da ustanemo.
Dođe on brzo do nas te primjeti sve i odmah nas onako pijane "odnese" kod direktora. Direkot vidjevši u kakvom smo stanju, pozva naše roditelje i reče da smo izbačeni privremeno, dok se ne donese konačna odluka. Svi smo se prepali zbog te odluke, ako budemo izbačeni skroz, opet ćemo morati ići u četvrti razred. Kada sam došao kući sa roditeljima, počela je prepirka, galama. Samo sam šutio i slušao sve, jer sam ja bio krivac, ne niko drugi. Nakon što sam došao sebi, mnogo sam razmišljao te sam pozvao drugare da odemo do škole. Pošto je bila subota nastave nije bilo, pred školom smo zatekli direktora. Svi smo mu prišli izvinuli se i rekli da se nikada neće ponoviti. On nam je prvo očitao lekciju, a zatim i oprostio.

Stara kuća na raskrižju

U mojem gradu. Stoji jedna stara napuštena kuća, već spremna za rušenje. Nitko u nju nije jako dugo ulazio, sve do jednog dana.
Bio je sasvim običan proljetni dan. Sunce je svijetlilo, ptice su pjevale, a cvijetovi počeli klijati.Vračajući se ja iz škole, svaki dan prolazim pokraj jedne stare kuće u kojoj je živjela jedna stara vrlo draga gospođa. Preminula je prije par godina. I uvijek me zanimalo šta će se desiti sa tom kućom, te dali ima unutra što vrijedno ako je ostavila možda. Ta znatiželja me je dugo vremena progonila. Sve do tog tana. Započeo sam temu sa kolegom, da bi bilo baš lijepo pogledati dali ima što unutra i malo "pronjuškati" po kući. Rekoh ja: ionako više nitko ne živi u njoj pa da uzmemo ako je što ostalo. Kolega se složio, te smo napravili isti dan nakon što smo stigli doma grupu na FB pod nazivom: Istraživanje stare kuće na križanju. Bilo nas je odprilike 5 - 6 zainteresiranih za posjet. I tako su padali dogovori u kolko da krenemo do kasno navečer.
Pala je noć, bilo je 21:00. Sastali smo se u našoj ulici kod jedne ulične svijetiljke. Naoružali smo se sa svijetlima, walki talki-ima i krenuli smo prema kući. Znali smo da bi moglo biti to zakljućano nekim lokotom, srećom kolega je znao obijati brave i lokote. Ponio je potrebnu aparaturu kao što znate vidjeti u filmovima kad provaljuju u kuće. On se bacio na posao. Dok je on marljivo pokušavao otvoriti, mi ostali smo držali stražu da nas netko nebi vidio i da nas ne prijavi. Nakon 5 minuta, kolega je uspio. Lagano smo otvarali vrata, a ona su imala onaj specifičan zvuk kao iz horor filmova. (škripanje) Kad smo ušli unutra, poznao se miris spaljevine i po truleži. Hodali smo lagano kućom, razgledavali, kad se najednom čulo škripanje starog parketa koje je dolazilo sa gornjeg kata. Međusobno smo se pogledali i shvatili da nije ni jedan od nas to napravio, već da je dolazilo sa 1. kata. Pošto smo se nalazili u kuhinji, pohvatili smo moguće oržje poput: tava za meso/palačinke, bat za meso, locne i slično. Pošto sam bio najstariji, mene su gurali da idem prvi gore, a oni zamnom. Naravno da se nisam prvo sa time složio i odbijao sam. Pokušavali smo glasati tko da ide, ali opet se čuo onaj zvuk škripanja starog parketa, ali ovog puta su bila i tri tupa udarca kao da netko lupa nogom o pod. Ispalo je da sam morao ja prvi krenuti. Krenuli smo gore. Lagano smo koraćali, svijetlili prema gore, da nebi netko iznenadno skočio i napao nas. Stigli smo na gornji kat i primjetili da ima 5 vrata. Kako smo šaptali koja ćemo prvo otvoriti, ponovno se čulo škripanje i glasan smjeh koji je zvučao poput nekog "zlog" čarobnjaka i bio je muški. Nekima se već vidjelo u oćima, samo što nisu proplakali od straha. Moram priznat da ni meni nije bilo svejedno. No, skupili smo hrabrosti i krenuli na prva vrata. Lagano sam ih otvarao kako nebi napravio neki glasan zvuk. Potiho sam ih otvorio, ušli smo u sobu no nije bilo nikoga. Tako smo pregledali sve sobe, osim jedne. Ona je bila na sredini hodnika na gornjem katu. NJezina vrata, gledala su ravno u nas. Lagano smo se približili, da pokušamo slušati dali se ćuje što iz sobe, ali uzalud. Primio sam za kvaku od vrata, i otvarao ih lagano. Čulo se šuštanje u sobi. Dečki su već podigli svoja "oružja" u zrak kako bi udarila tko god nas je htio napasti. Kad sam otvorio vrata nije bilo nikoga. Laganim korakom ulazili smo u sobu, i gledali lijevo-desno. Kad najednom nastade muk. Okrenemo se jedni prema drugima i gledamo se. Zatim iz niotkuda, skoči netko zamotan u crno platno i povika BUUU, BAAAAA!!!! Mi se okrenuli i počeli trčati što smo brže mogli van iz kuće. Čuli smo ga kako trči za nama. Kad smo stigli van iz kuće i gledali jesmo li svi živi, čuli smo glasan smijeh, koji je bilo skoro kao da se netko pokušava ugušiti. Vidjeli smo sijenu kako izlazi iz kuće. Van je stigao još jedan kolega. On je bio taj koji se obukao u crni mantil, i prestrašio nas. Željeli smo saznati kako je doznao za naš plan da idemo istraživat kuću, pošto on nije bio u onoj grupi na FB. Rekao je da je dobio informaciju od jednog koji je bio u grupi i da je odao plan. Nakraju smo otkrili da u kući nije bilo ništa vrijedno, i što je najbitnije svi smo se dobro nasmijali tomu.