U trećem razredu srednje škole, počeli smo izlaziti petkom i subotom po kafićima, sa rajom se provoditi, opijati, uništavati sebe na neki način.
Nisam konzumirao cigarete, ali sam zato mnogo pio. Opustio sam se u školi, dobivao sam slabe ocjene, izostajao s nastave, bježao sa časova. Nisam dolazio na prvi čas, roditeljima nisam govorio ni za šta, sve je išlo gore i gore. Jednoga petka dogovorili smo se, da se utalimo, to jest da svi uložimo nešto novca i kupimo alkoholna pića i da se napijemo u školi. Donijeli smo novac u petak prije škole, otišli uzeli alkoholna pića i sakrili u torbe. Poslije toga smo otišli nešto pojesti pa u školu i krenuli piti. Sakrili smo se u jedno mjesto, gdje rijetko zalazi iko, sem čistaćica poslije nastave kada čiste.
Stišali smo se, nismo toliko pričali i počeli smo piti, nismo bili na nastavi nikako. Jedan moj jaran je uzeo i pomiješao četiri vrste alkohola i počeo piti, pokušali smo ga odvratiti od toga, ali ni sami nismo imali snage za to. Pili smo dok sve nismo iskapili. Na njemu se vidjelo da nije dobro i da će mu se nešto desiti. Ali čim bi krenuo to reći, došla bi nova tema i mi bi nastavili komunicirati. Nakon što smo popili sve, on je krenuo ustati, ali nije mogao i udario je potiljkom od zid i prokrvario. Krenuo sam po pomoć, ali sam se i ja okliznuo. Oni su se počeli derati i dozivali su pomoć. Vremena je ponestajalo. U tom dijelu škole nije bilo nikoga, pa sam nekako došao do zbornice i pozvao profesore. Odmah su pritekli u pomoć i njega odmah do najbliže bolnice prevezli. Nama su pozvali roditelje i otišli smo u kancelariju kod direktora. Odmah smo dobili privremeno izbačenje iz škole i rečeno nam je da čekamo konačnu odluku škole. Roditelji su mi zabranili sve od interneta do izlazaka. Kasnije kada sam se otrijeznio, razmišljao sam o svemu, shvatio da smo napravili veliku grešku u životu.
Nema komentara:
Objavi komentar