Djed

Još od ranog djetinjstva volio sam putovati, istraživati upoznavati. Jednostavno kad god bi mi roditelji rekli idemo ovdje, ondje, ja sam bio presretan, ostavljao sam drugove, igračke, sve samo da bih išao. Moj djed je bio lovac, kad god je bila sezona lova, on bi prvi otišao u lov. Imao je lovačkog psa trobojca. Pas obučen za lov.
Ja sam bio osmi razred osnovne škole, i bio je vikend. Jesen je bila, već se ložilo u kućama i djed me pozvao da idem s njim dva-tri dana u šumu, u lovačku kuću, šetat ćemo, loviti, zezati se i slično. Ja sam bez razmišljanja pristao na to, jer sam želio vidjeti i to, imati susret sa tim divljim životinjama, vidjeti kako oni žive gore tokom sezone lova. Petak poslije škole, spremio sam se i uputio do djeda. On, stariji čovjek, sporiji još uvijek se spremao. Pomogao sam mu u tome, stavili sve u džipa, psa stavili u njegov boks i krenuli smo.Putovali smo dva do tri sata, išli smo dosta daleko od mjesta u kojem mi stanujemo. Bio je to divan prizor, lišće sa svih strana, zvukovi životinja, već mrak pao u šumi. Zaista divno je bilo, ja sam bio presretan. Napkon, dođošmo i u tu kuću.To je bila stara, drvena kućica.Fr

iško ofarbana, okolo uređeno lijepo. Klupe i stol za sjediti i jesti, fino natkriveno. Kamenjit put do ulaznih vrata. Natkriven parking za auta. Kućica ni mala ni velika, imala je dva sprata. Na donjem spratu je bila kuhinja, kupatilo, dnevni boravak i soba sa trofejima. Na gornjem spratu, tri spavace sobe, jedna soba za odmor fini i kupatilo.
Djed mi je ispričao sve kako to ide, i da već ujutro u šest sati idemo u lov. Tako je i bilo, jeli smo, spremili se, utoplili i krenuli. Putovali smo petnestak minuta do jednog mjesta. Tu su bile merdevine za penjanje na drvo. Bila je napravljena mala kućica na drevetu sa prozorima i dvije stolice. Tu mi je djed rekao kako je godinama boravio i uvijek odatle ih čekao, ali da nikad nije znao šta će naići. Jer skoro sve životinje prolaze tim putem. Bilo mi je drago što ću vidjeti toliki broj životinja.

Djed je rekao, da se sad vuk lovi, i da ostale životinje ćemo samo ispratiti pogledom, ali da ih nećemo dirati. Prolazili su jeleni, srne, vjeverice, lisice, no mi smo samo ih gledali i uživali. Pola sata nije prolazilo ništa, djed se spremao, nategnuo je pušku i čekao. Rekao mi je da budem tih sad i da samo pratim. Iz daljine su se čuli vučji zvukovi, zavijanje. Ali to i nije bilo baš tako daleko. Polahko, sve više su se čula šuškanja. Trava, drveće, žbunje sve je suštilo. Pogledao sam u djeda, bio je smiren i skoncentrisan na ono što radi. Taman kada sam okrenuo glavu prema prozoru čuo sam pucanj jedan, a zatim i drugi. Djed je ustrijelio vuka, no nije se micao. Ja ga nisam htio ometati dok ne završi. A onda spusti pušku, pogleda okolo i reče da je sigurno. Sišli smo dole, bio je tu veliki i dug vuk, tamno siv. Jezik mu je bio isplažen, a oči otvorene, veliki zubi koji bi ubili svakoga. 

Djed je uzeo potrebnu opremu, umotao vuka u veliku vreću i vukao ga putem. Nismo ga mogli nositi bio je pretežak, a i morali smo požuriti, jer je već mrak bio. Tek kada je djed ostavio vuka na sigurno i kada smo mi sjeli za sto da jedemo, onda se tek oraspoložio nekako. 
Rekao je da je prvi, a možda i jedini koji je ove sezone ulovio vuka. Rekao je da idemo ujutro nazad kući, jer on to mora odnijeti u njihovo društvo i uraditi sve što je potrebno u vezi toga. Ja sam rekao uredu, i otišao sam u sobu spremiti svoje stvari. Kada sam spremio legao sam, nisam dugo mogao zaspati, razmišljao sam o svemu ovome, bio jako sretan, a u isto vrijeme i tužan što sutra idemo kući.Svanulo je ujutro, doručkovali smo, sve spremili i ubacili u auto. Sjeli i lagano se zaputili ka našim kućama.