Nogometna liga mladih

U kvartu na betonskom igralistu, nas 15ak mladica uvijek je igral nogomet. Svaki dan koji smo imali slobodan igrali bi smo nogomet. Igrali smo jako dobro. Nikad se nismo podvadjali, niti nesto slicno. Igrali smo složno. Htjeli smo se natjecat, napraviti klub te igrati ligu, no nitko nije imao novac da nam osnuje klub. Tako je covijek po imenu Marijan, bio je trener u par velikim klubovima, gledao nas je svaki dan, posto mu je kuca bila krajem igralista. Rekao nam je da bih nas rado trenirao, ali nema novaca da se osnuje klub. Jednog dana isao je plakat, na kojem je pisalo da pobjedink osvaja 10.000 kuna. To nam nije bilo dosta, no svakako nam bi to znacilo, jer bi si mogli kupiti neku opremu. No bilo je jako puno ekipa, nitko nije ni posmilio da cemo osvojit prvo mjesto, no ipak smo se prijavili. Dobili smo tri suparnika u grupi. Mislili smo da ce biti jako tesko, no u nasoj grupi smo sve dobro pobijeđivali. To dobri stari trener nam je govorio taktike, i sve ostalo. To nam je jako puno pomoglo. Iz Utakmice u utakmicu bili smo sve bolji. Tako smo dosli do finala. Pripremali smo se, za tu vaznu utakmicu, posto ni mi ni protivnicki igraci nisu imali niti jednog poraza. Igrali smo dobro, usli dobro u utakmicu,no do prvog poluvrijemena bilo je 3:0 za njih. Misli smo da je gotovo. No do kraja utakmice preokrenili smo utakmicu na 4:3 za nas, te odnjeli pobijedu. Trener Marijan je bio ponosan na nas. Dobili smo lovu, no bilo je premalo, tad smo dosli na jednu jako dobru ideju. Klađenje, to je bila nasa ideja, posto je Marijan iskusan, pitali smo ga za pomoc. Uplatili smo svih 10.000 kn, te osvojili 115.000kn, nismo mogli vjerovat. Tad smo otvorili svoj klub, Marijan nam je bio trener, te smo svaki put bili prvi, bili smo najbolji u ligi, napredovali smo, no kad smo svi malo ostarili, nije nam se vise dalo igrat, te smo preustili mladjim uzrastima da igraju, no niti jedni decki, nisu bili dobi kao mi.