Djecije radosti

Dok sam jos bio u osnovnoj , tacnije to je bilo kad sam imao 13 godina , ja i jarani smo se penjali na obdaniste i odatle gadjali ljude koji prolaze , najcesce su to bile grudve kada bi pao snijeg. Najveci problem je bio snijeg , jer sa obzirom da nas je bilo puno , brzo bi potrosili taj snijeg koji bi napadao po krovu , pa bi morali silaziti i praviti grudve pa se opet penjati tako da nas je to zivciralo ali ipak smo se zabavljali. I tako smo svake zime gadjali ljude i smijali se kada bi se oni poceli okretati i traziti ko ih je pogodio. Jednom nas je jedan covjek i otkrio ali nas nije mogao sve pohvatati tako da smo se uspjeli nekako izvuci. Blizio se kraj skole , tacnije prvog polugodista , a to je znacilo i nase ponovno okupljanje na obdanistu . Svaku vecer smo se okupljali na skolskom igralistu odakle smo krenuli prema obdanistu . Ali desilo se ono cega smo se svi plasili. Taj dan smo kao i inace cekali da padne snijeg pa da pocnemo sa nasim ” obavezama ” . Kada smo potrosili snijeg na krovu , jaran je sisao i napravio 20-tak grudvi i podijelio svima . Medutim , jedna od grudvi je u sebi imala kamen . Dok je pravio grudvu stavio je kamen i ponasao se normalno da drugi ne bi skontali. Ta grudva je zavrsila kod Tarika. Mi smo svi potrosili svoje grudve i sad je red bio na njega . Neka djevojka je nailazila , i onda se desio belaj. Tarik joj je ” razbio ” glavu , pocela je da krvari , nismo znali sta da radimo u tom trenutku. Ubrzo je dosla hitna i odvezla djevojku, a Tarika je policija odvela da dadne izjavu. Bio je to jos jedan od belaja iz nase mahale , koji se ipak na svu srecu dobro zavrsio.