Moje djetinjstvo nije bilo baš sjajno. Sve je bilo uredu vani, ili dok sam u školi, ili ujutro zajedno s bratom i mamom u kući, kada nema oca. Kada bi on dolazio nastajo bi problem. Otac je bio veliki alkoholičar, svako veče je pio, volio je puno popiti. Jednostavno rečeno, nije mogao bez alkohola.
Rijetko kad je kući bio, većinom bi poslije posla svratio u kafanu i cugao do kasnih večernjih sati, nekad i do ranih jutarnjih sati. Stvarali su mu se problemi na poslu, ponekad nije odlazio, onda redovno ujutro nije mogao ustajati, sve je to šefa uznemiravalo, ali nije mogao ga otpustiti, jer je znao kakvo je stanje financijski u porodici, a i bio je dobar i vrijedan radnik. Majka naša nije radila, odgajala je nas i bila uz nas. Brat je bio mlađi dvije godine i uvijek smo se super slagali. Sve je bilo super, sem tog alkohola i maltretiranja s očeve strane.Dolazio bi kasno naveče, vrijeđao, psovao, ponekad i krenuo udariti nas, pa je majka nas branila. Često je i policija dolazila, ali nisu mogli riješiti taj slučaj. Tako smo mi odrastali, a njegovo maltretiranje svodilo se samo na riječi, ne znam da li zbog straha da smo postajali jači i da bi mu se mogli suprostaviti ili je shvatio nešto.
Majka se sekirala mnogo, mislila je i da ćemo i mi poći istim putem. Međutim, u nama je to drugačije bilo. Zamrzili smo taj alkohol, te kafane. Naš otac nam je bio "ogledalo" kako se ne treba ponašati, te smo se posvetili školi i sportu. Jedne večeri, kao i obično večerali smo nas troje zajedno, bilo je deset sati naveče kad je otac došao kući. To je bilo i rano, s tim da je skoro uvijek dolazio iza jedanaest sati naveče. Večerali smo, pokušali smo ga ignorirati, kako bi ga što prije to prošlo i kako bi otišao leći. Kako se približavao kuhinji, nismo čuli nikakve riječi, ušao je, smiren. Začudili smo se, ali nismo obraćali pažnju. On je pomno pratio nas kako večeramo. Oči su mu bile nasuzile. Vjerovatno je shvatio koliko je pogriješio prema nama, pa je izrazio na taj način kajanje. Ništa nije govorio, stajao je tako dvadesetak minuta i otišao u sobu. Brzo je zaspao. Već ujutro kada smo se probudili, njega nije bilo, negdje je otišao. Znali smo da se nešto događa i da nije uredu. Pošto je bila subota, nismo išli u školu, pa smo ostali čitav dan kući, zabavljajući se, igrajući i slično. Popodne zazvoni vanjsko zvono. Majka priđe vratima, otvori ih i ugleda policiju. Odmah smo se zabrinuli i prepali. Stajali su dugo i onda su otišli. Nismo izlazili sve dok majka nije došla i rekla, da je otac izvršio samoubistvo i da je ostavio oproštajno pismo u kojem je napisao da više nije mogao podnijeti sve ovo i da je jednostavno morao to učiniti.
Nema komentara:
Objavi komentar