Ljetni raspust, koji smo jedva docekali, moji drugovi i ja smo itekako znali da iskoristimo. Svaki dan smo bili napolju, prvodili vrijeme zajedno.
Uglavnom smo igrali fudbala, basketa, vozili se na biciklu i slicno. Svaki dan smo provodili napolju,od jutra do mraka i sve tako. Ni sam ne znam kako ne ogladnim, buduci da napolju budemo preko 12 sati dnevno, a ja za to vrijeme samo jednom jedem, odnosno ujutro. Tako da, jednog uobicajenog dana isli smo na voznju biciklom. Buduci da je u gradu dosta prometa i guzva je, mi se i ne volimo tako bas vozati kroz grad, tako da uglavnom idemo na malo dalja mjesta, neka prigradska naselja i slicno. Uglavnom od kuce idemo cak i do 30 kilometara, tako da to i nije bas mali put. Uvijek smo u odlicnoj kondiciji, jer uvijek trcimo,vozimo se,a to nam vrijeme tako brzo prodje, jako nam je zanimljivo kada smo zajedno. Tog dana vozili smo se do mjesta koje je udaljeno preko dvadesetak kilometara od naseg grada, to je jako velik put za nas, buduci da smo tada imali svega nekih deset-jedanaest godina. Sve je bilo super, vozili smo se, nije bilo previse ni vruce, ma milina. Nakon sto smo vec duze vrijeme ostali van grada,odlucili smo se vratiti kuci. Nismo vozili prebrzo, vozili smo normalnom brzinom i u to vrijeme i pricali. Kada smo dosli u grad ponovo, vec poprilicno iscrpljeni, dogovarali smo se kada cemo tu voznju ponoviti. Odmah je vecina rekla idemo sutra ponovo,a onda smo se svi slozili. Tako je i bilo, ja sam dosao kuci i legao jako umoran,nestrpljiv jer sam jedva cekao da svane novi dan i da idemo ponovo. Kada je dosao novi dan, pozurio sam da doruckujem i odmah isao napolje. Tamo su me neki drugovi vec cekali,a kao i obicno bilo je i onih sto kasne. I tako kada smo se svi okupili lagano smo krenuli na isto mjesto gdje smo i dan prije bili. Ponovo smo pricali, a kada nam nestane tema za pricu, neki drug izmisli neku glupost pa se onda svi smijemo. I tako tog dana bas je bilo lijepo, vruce, a onda se odjednom naoblacilo i poceo je puhati vjetar. Svi smo mislili da je to super, jer je bilo zaista vruce,a ovo je bilo osvjezavajuce. Niko nije ni slutio da moze kisa poceti padati, niko nije ni obracao paznju na to, samo smo se vozili i uzivali. Kada smo dosli na mjesto na kojem smo jucer bili, sisli smo sa nasih bicikla i otvarali redom sendvice koje smo pripremili kod kuce. Bas pravi piknik,a onda je pocela sitna kisica. Nije nam to puno smetalo,sakrili smo se ispod drveta tako da i nismo obracali paznju na to. Nakon nekih dva-tri sata provedena na tom mjestu,odlucili smo krenuti kuci,a onda nas je zahvatili kisa. Prvo slaba kisa,pa onda malo jaca, pa je onda opet stala, medjutim mi smo bili jako pokisli. No,ni to nam nije pokvarilo taj dan koji je jednostavno bio odlican, to mi je jedan od boljih dana u mom zivotu, iako sam se malo prehladio kada sam dosao kuci.
Nema komentara:
Objavi komentar