Grad Sarajevo, ljetni raspust 2013 godine. Zavrsio sam drugi razred srednje skole sa vrlodobrim uspijehom. U mahali i dalje je ista situacija, redovno se okupljamo svake veceri, na istom mjestu, tu ostajemo do kasnih jutarnjih sati, nakon toga svako svojoj kuci. To je vec postala tradicija, ali nece jos dugo trajati, blizi se kraj raspusta, pocetak skole za vecinu nas. Za nekog i popravni ispit. U zadje vrijeme, ovako pred vecer igramo nogometa, vise to nije na ulici vec imamo jedno mjesto koje je poprilicno ravno, tu smo napravili golove, bar lici na pravo nogometno igraliste. Tu su igrali svi iz mahale, nije bitno ko je koje godiste, koliko ko ima godina, uvijek smo bili zajedno. Bas smo dosta truda i rada ulozili na to igraliste.
Odvajali smo dane i dane da ga napravimo, ali uspijeli smo. Nasli smo se jedno pred vece u mahali i standardno pricali, smijali se, zezali. Kroz pricu smo dosli i do nogometa, i kako bi sutra mogli igrati na nasem stadijonu, par mojih prijatelja su napravili spiskove ekipa i to je bilo to. Ostali smo jos malo vani i otisli kuci, spavati. Ustao sam oko podne, sunce je vec bilo jako. Upalio sam kompjuter da vidim sta ima na facebook-u, dok ne bude vrijeme ici igrati nogomet. Doruckovao sam, popio kafu i malo bio na netu, citao sam neke sportske novosti. Konacno je bilo vrijeme da podjemo, obukao sam na sebe sve sto mi je bilo potrebno, sorc, majcu, patike..Posto su nam kuce blizu svima, tako smo se brzo okupili. Krenuli smo prema stadionu, do tamo nam je trebalo nekih 10 minuta, usput smo pricali, smijali se kao i obicno. Dosli smo na stadion malo se zagrijali, par minuta i krenuli sa igrom. Ekipe su se vec znale. Bilo je sa nama i par starijh momaka, koji nisu radili tog dana. Sa nama je bio jedan djecak, koji je bio onako podebeo, naravno on je bio na golu. Mi smo igrali i dalje, dobro se zabavljali, sve je bilo super.
Da zaboravio sam reci, jedan od igraca koji su sa mnom igrali trenira dugo vremena nogomet, i veoma je jak, tesko je uci u duel sa njim, tacnije taj debeli djecak je bio njegov brat, koji je branio za ekipu sa druge strane. Mi smo organizovali akciju i lopta je dosla do Amara tacnije tog momka koji je trenirao nogomet. Bio je u poziciji za sut, i naravno osutao je, njegov brat Omar je odbranio, ali je i ostao na podu. Primjetili smo da nesto nije u redu, prisli smo mu i vidjeli da se drzi za ruku, koju nije mogao pomicati. Brzo smo ga podigli i polako ga poveli do naseg naselja. Tu ga je preuzeo njego otac i odvezo ga u bolnicu. Kada se vratio vidjeli smo da ima gips na ruci, da bila je slomljena od strane njegovog brata, pomalo komicno ali ipak tuzno. Njegov brat mu je slomio ruku, loptom. Proslo je dvije sedmice od tog dogadjaja, ruka mu je puno bolje, i nadam se da ce ubrzo opet igrati sa nama.
Nema komentara:
Objavi komentar