Jos uvijek sam na raspustu dvije hiljade i trinaeste godine. Nista posebno se ne desava posljednjih dana. Standardno izlazenje vani sa prijateljima, ostajanje do kasnih sati. Medjutim jedan prijatelj nam je rekao da mu je ubrzo rodjendan, tacnije za deset dana. I da smo svi pozvani kod njega na proslavu. Znali smo da to nece na dobro izaci jer smo svi, tako da kazem voljeli popiti malo vise. Ali to nije ni bitno jer smo mi to iscekivali iz dana u dan. Par dana prije proslave, skupili smo se i pricali o tome sta da mu poklonimo za rodjendan. Slozili smo se da mu uzmemo jedan veoma skup sat, tako je nas par kupilo taj sat. Na dan proslave bili smo vani. Oko sedam sati smo otisli kuci, svi da se spremimo, i uradimo sve sto treba. Proslava je bila u mahali tako da nismo morali nigdje ici, vec nam je bilo blizu. Oko pola devet smo se nasli, na nasem okupljalistu i krenuli prema prijateljevoj kuci. Kada smo dosli u kuci je vec bilo par njegovih prijatelja koje mi nismo poznavali. Raskomotili smo se, dali mu poklon, kojim je on bio odusevljen. Muzika, djevojke, sve je islo onako kako smo mi i ocekivali, dok oko jedandaest sati, je dosao alkohol. Ja iskreno nisam nesto preferirao, ali sa nijima bih kad kad popio i po koje pivo.
Medjutim moji prijatelji su u tome uzivali. Krenulo je jedno za drugim, pivo za pivom, atmosfera je postajala sve opustenija i opustenija. Kako oni tako i ja sam popio koje pivo. Inace ne podnosim dobro alkohol i veoma brzo se napijem, nije rijedak slucaj cak i od par piva. Cak su i djevojke popile vise od mene, sto me je malo sramota, ali ne toliko, jer znam da to nije lijepo. Kako je vrijeme odmicalo, vec je bilo jedan sat poslije ponoci. Na red su dosla zestoka pica, muzika se naglo promjenila iz one popularne house muzike u narodnu. Naravno sve u cilju da se ima razlog za piti, bar su tako moji drugovi razmisljali. Redale su se case za casom, flase za flasom, dok nisu dostigli svoj maksimum i poceli se izlezavati po krevetu jer im je bilo lose. Ja sam bio koliko toliko trijezan, pa sam se cak malo i smijao na njihov racun, i bacao sale. Kako je vrijeme odmicalo, vec je bilo pet ujutro, vrijeme da se ide kuci. Izasli smo vani i stali na nase okupljaliste da ispusimo cigaretu. Medjutim tri moja prijatelja su legla na put i tu zaspala, dok smo se mi ostali smijali na sav glas. Cak smo ih i slikali. Pokusali smo ih probuditi ali bezuspijesno, tek nakon par gurkanja takozvanih, progledali su na oci i otisli kuci. Par dana nakon toga, ta je slika dostigla na facebook, te smo se svi kolektivno smijali. Mislim da tu noc necu nikada zaboraviti
Nema komentara:
Objavi komentar