Sve je pocelo jednog toplog popodneva. Napolju je bila velika vrucina. Ja sam sa svojim drugovima zajedno sedeo u obliznji kafic i ispijao pivo. Toga dana je bio dan grada i svi su se spremali za slavlje. Na ulicama je bilo raznoraznih stvari koje su bile na prodaju. Od knjiga pa do motora i ostalih stvari. Dok sam isao sa druovima i razgledao sve to , odjednom sam ugledao nekakvu cudnu knjigu.Knjiga je bila jako stara i pisana je na latinskom jeziku. Posto je ta knjiga bila jako lose ocuvana, tesko da se sta moglo i procitati iz nje. Kada sam stigao kuci , odneo sam je kod svog komsije koji dobro poznaje latinski jezik.
On mi je odgovorio da mu ostavim tu knjigu i da ce je za par dana celu prevesti. Kada je preveo ,imao je sta da vidi. Ta cudna knjiga je govorila o zakopanom blagu ispod jedne stare kuce u nasem kraju. Ja i moj komsija smo bili zapanjeni,ali na prvu pomisao mislili smo da to nije istina sto pise.Dani su prolazili ,ali mi nismo imali mira i stalno smo razmisljali o tome da se organizujemo i krenemo da kopamo. Jedne veceri taman kad sam se spremao da spavam, komsija me je pozvao i rekao mi je da uzmem lopatu i da ga sacekam ispred kuce jer idemo da kopamo. Ja sam ga poslusao i ubrzo smo stigli kod stare kuce.Krenuli smo da kopamo ,ali smo ubrzo naisli na nekakav kamen koji nismo mogli nikako da pomerimo. Komsija mi je rekao , da ostavim sve kako je bilo i da cemo se sutra vratiti sa boljim alatom da nastavimo radove.Tako sam i uradio . I sutra uvece oko pola 10 telefon mi je zazvonio .
Odmah sam znao ko je. Istrcao sam napolje i zajedno sa komsijom se odvezao na mesto na kome se navodno nalazilo zakopano blago. Krenuli smo da kopamo i prokopali veliku stenu, i kada smo to uradili , ugledali smo nekakav poklopac. Pogledali smo se i teskom mukom otvorili poklopac. Kada smo to uradili ugledali smo nekakve stepenice koje vode nekud. Zapalili smo fenjer i krenuli unutra. Bilo je jako mracno,a i strah je poceo da nas hvata. Nastavili smo dalje ali odjednom smo culi nekakve cudne zvukove. Brzo smo potrcali nazad,ali nam se fenjer ugasio.Brzo sam se savio i ponovo zapalio fenjer. I odmah smo izasli napolje.Odlucili smo da sve prijavimo policiji.Sutradan kada smo dosli sa policijom oni su nam odgovorili da su sve pretrazili i kako je taj hodnik nekada vodio do starog napustenog rudnika. Pomalo smo bili tuzni sto smo ostali bez dragocenog blaga, ali sa druge strane smo bili i srecni jer smo uspeli da pobegnemo sa tog nimalo prijatnog mesta.
Nema komentara:
Objavi komentar